petak, 07.03.2008.

× hm..novi post i pokoje pitanje ×

Joj ljudi stvarno vam hvala na komovima, no nadam se da se ne ljutite
baš previše radi kašnjenja novog posta......
U zadnje vrijeme mi se uopće ne da pisati......
Više nemam inspiracije.....

Dali je to zbog mene same ili..................?
ili zbog nekih ljudi koji su me povrijedili.....?
Zašto mi neki ljudi govore da sam posebna osoba?
~kad se tako ne osjećam~
Zašto se neki dečki zanimaju za mene?
~kada sam ja samo cura kao i sve ostale cure?
~(dobro ne baš kao sve ostale cure) =)
Zašto mene zanimaju stvari o kojima u razredu nemogu pričati sa svima?
Zašto neki ljudi ne kuže o čemu ja pričam?
Zašto o jednom animeu mogu pričat samo sa jednom osobom u razredu?
Zar smo mi drugačiji od njih?
Ili su oni ti koji bi se trebali promjeniti?
Zašto ja ne kužim neke jednostavne stvari?
Zašto se meni sviđaju neki posebni ljudi?
Zašto se za mene ljepe budale,kad znaju da me nikada neče moči dostiči?
Jesam li ja čudna osoba?
(oni koji mi mogu pomoč kod rješavanja ovih čudnih problema stvarno je
prijatelj)

×××svaki put kad sam s tobom pričala riječi su nam
odlazile u tamu. kad god sam gledala onaj spot poželjela bih da si kraj
mene,ali to je samo pusta želja. ti si na mene pazio kao na vlastito
skriveno blago,koje si htio zadržati samo za sebe. gdje su sada oni slatki
poljupci s kojima si mi davao i bar malo od ovog života. dok smo bili
zajedno, dali se sjećeš da nas nije ništa moglo rastaviti. ali ipak smo se
rastavili i sada naša ljubav nema nikakvog smisla. prije je ona zračila
čistom ljubavlju baš kao i mi. tvoji su me zagrljaji dizali u nabo. svaki mi je
tvoj poljubac tvoj bio neobično važan , kao i dah u grudima. tada sam te
voljela....volim te i sad...a voljet ću te zauvjek...... samo glde si ti...×××

i da sad stvarno mislim da bi bilo i vrijema da napišem nastavak....
ako za ništa bar za ljude koji vole čitat ovu pričicu... =D
....................................................................................................................

Nabacivali smo se s loptom. Non stop smo skakali,bacali se i
bespotrebno se derali. Več je bilo lagano zalazilo sunce i pomalo mi je već počelo biti hladno.
M~ej ljudi kaj vama nije već lagano hladno na noge?
A~meni je malo ali to nije ništa
R~očemo se ić polako spremit pa ić doma,mislim sunce je več zašlo pa
više i nije toliko zabavno
W~a je malo je hladno,baš mogli bi doma

Došli smo do svojih ručnika,spremili ih,obukli se u krenuli
kuči.Wakaja,Rikku i Auron su pričali i nekim pjevačima,dok smo Kaito i ja
razgovarali o raznim izlascima i...
K~dalibi ti se dalo van kad dođemo doma?
M~bi ali ne baš predugo,malo me bole noge od plivanja i skasknja za
loptom
K~dobro onda ču doč po tebe
M~a oče i oni s nama van?
K~eej!
dal vam se da van sad kad dođemo doma?
R~meni se baš i ne da,ići ću sutra van
W~ma ni meni se baš neda više van
A~ja idem na trening
K~a dobro onda se sutra vidimo

Dok smo tako pričeli nismo ni primjetili da smo več došli do naših zgrada..
Kaito me dopretio skros do ulaza ..
K~pa onda ču doč po tebe za pola sata..može?
M~može,sam pozvoni i jea ću biti spremna...
K~vidimo se,bok

Brzo sam otišla u sobu ostavila stvari na krevetu i ravno u kupaonu malo
isprt onu vodu sa Rivendela..i spremit se za van...
Ubrzo je prošlo pola sata i došao je Kaito.
K~idemo
M~a gdje čemo sve ići?
K~ma vidjet češ..ići ćemo u park i malo do obale....
M~može...

Izašli smo i počeli pričat o raznim događajima.I nekako došli na temu ljubavi...
On mi je pričao o curama i ja njemu o dečkima...ali na neki način s njim
nisam mogla pričat o toj temi.bilo mi je malo čudno jer sam ga nekako
več zavoljela i ta mi tema baš i nije odgovarala ali nisam ništa htjela reć.
No mislim da je skužio da baš i ne pričam previše,ali dobro.
Išli smo malo u park sjeli se na neku klupicu pričali smo zezali se i opet
otišli do obale.No nismo ni primjetili da se nebo naoblačilo, i odjedamput
je sjevnulo pa jako zagrmilo.Ja sam vrisnula i stisla se uz Kaita,a on se
samo malo nasmijao i pitao me zar se ja stvarno bojim grmljavine.
Odgovorila sam mu da se neznam ni ja zašto jako bojim grmljavine i
pogotovo tada ne volim biti sama.Poćeo mi je pričat o tome kao se i on
prije bojao biti sam ali tjekom godina je taj strah pobjedio i više ga se ne
boji.Pa mi je počeo prićat o nekim dogodobštinama kojih se sječa da je
radio kao mali.I tako me pokušavao razvedrit i pomalo je uspijevao....
No odjedamput smo samo vidjeli kako je jako zasvijetlilo nebo a onda
sam znala da če jako i zagrmit.Još sam se jače stisla uz Kaita,a on me
zagrlio i poljubio te rekao da nisam sama i da se nemam čega bojet kad
sam s njim.


....................................................................................................................
pa ljudi nadam se da će vam se svidjet nastavak.mislim smišljala sam ga
dva dana ali dobro...bitno da ga konačno objavim.....

Da i preko praznika sam upoznala jednu jako dobru osobu (dečka jednog,sladak je).
I samo mu želim reć da je dobar frend.
.................................pusa svima koji čitaju moju pričicu............................

srijeda, 20.02.2008.

×) ...kupanac,zabava,odbojka... (×

Joj ljudi ja stvarno ne kužim kaj se vama tako swiđa moja priča?
mislim znam da je zabavna.....ali da vam se tako jako swiđa....
no dobro..mislila sam vam staviti slikice sa valentinova u mom razredu...
ali nisam jer mi mob nešto štekao pa mi se nije dalo zamarti sa tim....
btw da vam ukratko opišem što sam napravila na valentinovo.....
ovako kod nas na engleskom je uvjek dosadno i većina nas u razdedu
prića,pušta muziku,živciramo profesoricu,neki crtaju,spavaju i tako...
ja sam sjedila iza Helene i ona mi se okrenula a u ruci je imala crveni
flomaster, uhvatila me za ruku i nacrtala jedno malo srce....a kako je meni
bilo ubitačno dosadno uzela sam Ivinu vrvenu punkalu u izšarala
si cjelu šaku malenim srćekima....i tako smo kada je zvonilo za mali odmor
Helena i ja išle po razredu i crtale srćeka svima po rukama,do kog god smo
stigle.....
no da vas ne zamaram sa svojim doživljajima iz škole evo vam nastavka...
i da nadam se da ste skužuli ko što priča u prići.....
........................................................................................................................
Izašli smo van, sam si stavila totbu preko ramena i malo se požurila da
uhvatim korak sa Kaitom.Ispred Kaitove zgrade već su bili Auron i Wakaja.
K~ej ljudi već ste tu~
M~a di je Rikku?~
W~ma nemoj se ništa brinut za nju,ona ti uvjek kasni ili dođe pre rano~
M~jesi donio ti loptu~
A~jep~
W~evo nam i Rikku~
R~ej ljudi,sorryte što kasnim morala sam jesti~
K~ma dobro ovaj te put nismo dugo čekali,znaš ti i duže kasnit~
R~dobro,dobro od sada ću se potrudit da dolazim na vrijeme~
W~ma ne ljutimo se mi na tebe,ali nam javi kada budeš kasnila da bar
znamo di si,o.k.?!~
R~a o.k.-e~
Polako smo išli prema igralištu(i kupalištu)i prićali o Rikkinom kašnjenju.
K~onačno smo došli~
W~di čemo se smjestit,Mikeru dal ti više voliš sunce ili hlad?~
M~a meni je sve jedno,možemo se smjestit tu ispod ovog drveta ionako
će uskoro mit jako sunce pa bolje da smo u hladu~
Baš kada smo stavljali ručnike na travu Auron je naglo bacio loptu i pogodio Rikku.
A~Rikku snađi se~
R~tebi stvarno nije dobro,si ti normalan,šta tebi je?~
Rikka je uzela loptu i našutirala ju u rjeku.
W~evo ti sada si dobio što si tražio,odi se sada kupat~
Auron je skočio za loptom,a za njim smo potrćale Rikku i ja.Došao je do
lopte i odjedamput sam samo vidjela kako Wakaja skočila u vodu.
K~Mikeru,Rikku idete vi u vodu ili čete biti vani i gledat kako ovo ratuju?~
M~a idemo i mi~
Nabrzinu smo se skinule i bacile robu na ručnike i skočile zajedno sa
Kaitom za Wakajom i Auronom.Kada smo doplivali do ovo dvoje počeli
smo se gađat sa loptom.Negdje na sred rjeke je postavljeno veliko
kamenje na oko kojeg smo se cjelo vrjeme motali.Nakon nekog vremena
ni meni ni Rikki se više nije dalo plivat i najeravat u vodi pa se otišle
sunčat.
K~ej ja više neču igrat ne da mi se više,idem i ja van,idete i vi?
W~a idem i ja malo van,osušit se pa igrat odbilku~
A~izgleda da onda moram i ja van~
Dovukli smo si ručnike na sunce i sunčali se.Nakon pola sata su se digli Kaito i Wakaja da idu igrat odbojku.
M~čekajte idem i ja izgorit ču ovdje na suncu~
R,A~evo i nas~
Stali smo se u krug u počeli se dodavat,mislim igrat odbojku u krugu jer nas je bilo neparno,a i ovako je zabavnije.Makra je nakupalištu bilo još ljudi ali nama je bio i ovako dobro.

malo mi je sika čudna ali je prigodna za ovaj
post.
........................................................................................................................
evo i mislim da bito bilo dosta do kraja drgog tjedna kada ću pisati novi
post.....a saa wam svima šaljem pusse koji mi čitaju blog i pozdravljam vas jer stvarno sada moram ići....pozzićek swima!!!

petak, 08.02.2008.

×the new company×

×joj ljudi stvarno nemam rjeći, hvala na komovima×
uoče nisam mislila da vam se tako sviđa priča.....
ali dobro baš mi je drao zbog toga.....
kao što ste sigurno zamjetili stavila sam neke crtice
o Mikeru i Kaitou.....
i evo da vas ne zamaram previše evo vam priče.........
.......................................................................................................................
Izašli smo van i ugledala sam jednu curu.Imala je ljuboćastu kosu,na prvi
pogled mi je izgledala nekako sramežljivo ali kad smo joj se približili
odmah joj je na lice došao osmjeh,koji nije skidala sa lica.


(vo vam je Rikku)

K~pa da te upoznam sa nekim,ovo je Rikku~
M~bok ja sam Mikeru~
R~bok,a ti si se doselila u ovaj stan~
M~jep~
K~a di su Wakaja i Auron~
R~otišli su trčat~
K~trčat?pa mislio sam da su več došli~
R~ma zapravo nešto su se prepirali i otišli otrčat jedan krug oko igrališta,
tok prvi otrči taj je u pravu~
K~idemo onda do njih?~
M~aa,di mi to idemo?~
K~ma samo budi uz nas,idemo do Wakaje i Aurona na igralište~
M~a tko su Wakaja i Auron~
K~to su brat i sestra koji nikada nemaju mira stalno se u nečem natječu~

Ubrzo smo došli do ogromnog igrališta.Ali to igralište nije bilo onako sa
ljuljačkama i tim stvarima, nego sa dva nogometna gola nasradini,malo
dalje veliki pješćanik i stupovi za mrežu na kojoj se igrala odbojka i okolo
je bila crvena staza za trčanje.Pored tog igrališta nalazila se rijreka
Rivendel.Ona je bila po zimi brza i hladna,a po ljeti nešto sporijeg toka i
brzo se zagrijavala.Pa su se poslje ručka (a neki i cjeli dan)neki išli kupat.

A~ej Kaito, Rikku što vi radite tu i tko je ovo? ~
K~bok Auron,ovo je Mikeru~
za par sekundi je došla i Wakaja derući se na Aurona...
W~gade jedan to što si bio brži to ništa ne znači ja sam i dalje u pravu,
e-ej ljudi a što vi radite ovdje?~
R~bok Wakaja,evo da te odmah upoznam ovo ti je Mikeru~
W~ej,bok ti si sigurno ona cura iz susjedne zgrade~
M~da jesam~
K~ej ljudovi oćete ić oko dva na kupanje ili na odbojku?~
M,R,W~može!~
A~o.k.ja ću donjet loptu~
R~dobro jeste se vas dvoje ispuhali idemo sada doma~
A,W~nismo mi još gotovi~
W~ali bo mogli doma~
K~a ša onda ćekamo?~
M~Kaito oćeš doći po mene~
K~oču naravno~

Došla sam doma i oitšla ravno u sobu,otvorila ladicu i izvukla neki kupači.
Nisam ni primjetila da sam već dva sata u sobi kada se na vratima
pojavio Kaito.
K~jesi spremna~
M~ajme kako si me prestrašio,k-kako si ušao~
K~a tvoj mi je tata otvorio~
M~ma dobro spremna sam,idemo?~
K~idemo~
M~cao tata idem van~

to vam je Auron

a ovo je Wakaja
.......................................................................................................................
ljudi oprostite što se nisam ranije javila....ali nadam se da će vam ovo biti
dosta do kraja drugog tjedna,jer ću post pisati negdje u sub ili ned..o.k?
pa gibam ja polako......poz svima...

ponedjeljak, 04.02.2008.

?..is this love at first look or what?..

...hvala vam puno što ste me ohrabrili za priču...
iskreno ja sam mislila da ju nitko neće htjeti čitati...
arigato na svim komentarim i nemojte se ljutit ako nekom nisam
uzvratila kom,ja vam jednostavno ne stignem po cjele dane učim
što mi se iskreno uopče neda ali moram.....
evo vam sada nastavak...uživajte =)..
........................................................................................................
Probudila sam se rano ujutro negdje oko 5h i pošto je moj tata još spavao
odlučila sam još malo istraživati po stanu..nakon što sam sve detaljno
pregledala i iztražila otišlasam do kuhinje i napravila si neki mali doručak..
ubrza se ustao i moj tata..
~dobra jutro,očeš da ti skuham kavu~
~o ciao,zar si ti već ustala?~
~a jesam nisam mogla više spavati,novi prostor i nova okolina...~
~ma vidjet češ naviknut češ se ~
~i onda očeš da ti skuham kavu ili češ si sam nešto napraviti za
doručak~
~ma napravit ču si ja sam kavu~
~o.k. ja se idem presvuč~

Otišlasam u svoju sobu,otvorila ormar i sjela ispred njega.Smišljajuči što
ču obući.Izvukla sam neke kratke hlačice i bjelo-ljubičastu majcu.Baš
sam se počela oblačiti ikada sam začula zvono na vratima.

~Mikeru daj molim te otvori vrata,to su sigurno susjedi~
~evo samo trenutak~
Otvorila sam vrata i ispred mene su bili susjedi koji su se došli s nama
upoznat(takav je tamo običaj) i malo popričat.
~dobar dan,evo izvolite uđite unutra~
Svi su me ljepo pozdravili, ušli unutra i tata ih je odveo u dnevni boravak
svima skuhao kavu i onda su počeli sa pričom,smjehom,raznim
prepričavanjem i tako.Krenula sam prema sobi i opet me zaustavio zvuk
zvon na vratima.

~Mikeru ajde pogledaj tko je to još došao~
I opet sam došetala do vrata,otvorila i ugledala neku ženu i nekog slatkog
dečka.
~tata,evo još nam je netko došao,još jedni susjedi~
~pa kaj ih ne uvedeš unurta~
~ma evo nas~
Nekako kada sam vidjela tog dečka sva sam se zbunila, kao da sam s
Marsa pala.
~ako hočete ti i tvoj novi prijatelj možete otiči u tvoju sobu~
~ev...ma evo,ma nemoj me požurivati sva ću se spetljati~

Okrenula sam se prema tom dečku i pitala ga hoče li ić u moju sobu ili u
dnevni...
~ma sve jedno je,možemo u tvoju sobu~
~o.k.~
Dok smo išli do moje sobe on mi je pružio ruku i nekako malo ljpše rekao..
~joj sorry kako sam nepristojan,ja sam Kaito,a ti si sigurno Mikeru zar ne~
~da kako si znao~
~pa još prije nego ste se skros preselili pomogao sam tvom tati da unese
nekakav smeđi kauč,pa mi je zahvalio pitao me jesam li i ja vaš susjed pa mezanimalo hoče li još tko doći s njim ovdje zatim mi je rekao kako se
tizoveš i da češ doći ovdje živjeti~
~vidim da si si dao truda da saznaš tko če se tu doseliti~
~zapravo sam samo htjeo pomoći tvom tati i onda me je nešto obuzelo
pa sam gapitao za tebe~
-ušli smo u sobu i on je sjeo u fotelju a ja na kauč koji je on spominjao-
~pa to je taj kauč...~
~da,nego mene zanima dali ovdje ima još naših vršnjaka~
~ima nas dosta ovdje,očeš da te upoznam~
~može,ali mogu te nešto zamoliti?~
~što~
~oče ti smetati ako ja budem samo uz tebe,mislim da se nebi osječao glupo~
~ma nema problema,ako hočeš nemoraš se ni micati od mene,al vidjet
češ da su svi vedri i zabavni~

.......................................................................................................................
nastavak sljedi kad skupim preko 90 komova...pozekćić i posa swima koji
ćitaju noju pričicu.Ma vidjet čete zanimljiva je.....

subota, 26.01.2008.

....ewo vam jedne male pričice.....

prvo da vam kažem da sam u ovoj priči ja kao glavni i u nekim djelovima
ću pisati u prvom licu...tu se zovem Mikerui živim sa tatom zato što su mi se roditelji rastali i i mama mi se otslila u drugu državu.No svakog mjeseca dolazi da me malo posjeti....a swe ostalo ćete saznati kroz
priču....

Kako je moj tata kupio neki veliki stan u nekom gradu sa ćudnim
imenom(Nickburg),ispred naše zgrade su počeli dolaziti
kamioni za prijevoz namještaja i cjelog pokućinstva..radnici su polako
odnosili stvari i kada su ispraznila cjeli stan tata mi je rekao da odem u
auto da ćemo sada krenuti...te su mi rijeći teško pale jer nisam htjela
se rastat od prijatelja s kojima sam provela cjelo djetinjstvo...

Otrčala sam do Kayinih vrata pozvonila.Kada mi je Kaya
otvorila samo sam ju snažno zagrlila...
~nikada te neču zaboraviti Kaya~
~neželim da odeš od mene ,zašto morate ići?~
~ne znam~
još me jače zagrlila i poćela plakati....
~Mikeru,moramo krenuti nije Nickburg baš bilzu~
~evo samo malo!~
dala sam joj svoj lanćić a potom je ona svoj istrgnula s vrata i stavila mi
ga u šaku....
~nedostajat ćeš mi Kaya,sBogom~mahal sam joj sa prozora auta
~sBogom Mikeru~vikala je u suzama i mahala za nama

~tata zašto moramo ići iz grada u kojem sam provela cjelo djetinjstvo i tu
gdje sve poznam~
~selimo se zato što sam ja konačno dobio posao vojnog zapovjednika
za kog sam polagao onu diplomu koju si ti htjela uokviriti...
...ma vidjet ćeš svidjet če ti se novi grad~
~a onda dobro~
nekako sam osječal nelagodu u srcu jer nisam znala kako će me nova okolina prihvatiti..
za dva sata smo stigli u ickburg....izašla sam iz auta i gledala nekog dečka koj me s nekom radošču promatrao ..ušla sam u
stan,a on je stvarno bio i velik,zgrada u kojoj se nalzzio imala je tri kata i na svakom katu jedan stan.kako je od mog tate brat bio arhitekt promjenio
je neke prostorije i napravio im sasvim novi izgled..sve su prostorije bile
velike,a namještaj koji smo iseljavali iz našeg starog stana već je bio
namješten.odmah sam potražila svoju sobu i kada sm ju našla polako
sam ušla u nju i mogu reć da je bila jako ljepa.I nešto od ćega se nisam
odvajala bila je slika na zidu na kojoj smo bile Kaya i ja slikane na plaži...
~Mikeru dali ti se sviđa novi stan~
~da,baš je po mom ukusu,sve je onako kako sam ga zamišljala~
~baš mi je drago da ti se sviđa~
~ja se idem spremiti za spavanje jer sam jako umorna~
~dobro,laku noć~
.......................................................................................................................

ewo to bi bilo to za poćetak,nadam se da će vam se svidjeti i da vaše
kritike neće biti loše.Ipak mi je ovo prvi put da iznosim u javnost svoju
priću.I da thanks na komovima.....ma super ste....

petak, 11.01.2008.

...mislim da je došlo vrijeme da napišem novi post.....

...prvo kao i u svakom postu moram vam se zahvaliti na mnogobrojnim
komovima koje ste mi pisali.....ljudeki stvarno thnx na komovima.......

........joj kako se meni na neki naćin i da a na drugi i neda u školu....malo mi
fale frendovi koje nisam vidjela još od Nove...al kada se sjetim da ću opet
morat sjedit i slušat one ˝pametne˝ profesore pozli mi...al si nemogu
pomoć moram u školu......

....pa da vam ukratko ispričam gdje sam ja bila preko praznika koji su mi
tako brzo prošli......do Nove goine sam po cjele dane bila doma,pa malo
sam išla na treninge i onda skoro pa svaku večer van u šetnju sa
frendicom....i onda poslje Nove otišla sam u Dugu Resu kod sestricni......
bilo mi je tam okao i uvjek zanimljivo po cjele dane sam gledala Bleach s kojim me zarazila moja godinu dana mlađa sestrična,razne filmove od kojih sam neke gledal 5 i više puta......ali swe u swemu bilo je zabavno.....

utorak, 01.01.2008.

weeeee...Nova godina.....

eeeej,napokon ja dosla bar meni nakon duugog isćekivanja Nova godina.....
hvala vam na mnogobrojnim komentarima koje ste mi pisali......
i oprostite ako nisam nekom uzvratila koji komentar,komp mi je u zadnje
vrijeme jako spor ne znam šta mu je.......


želim vam puno ljubavi,sreće,veselja,ludih provoda i swe što ste si vi sami zaželjeli za Novu godinu..........
ja sam za doćek išla kod frenda s frendicom,kod njega smo se glupirali,
zezali i radili si kojekakve alkoholne i bez alkoholne koktele od kojeh su
neki bili užasnog okusa.....i tako smo kod njega bili do pol dvanaest pa smo otišli na trg di su svirali prljavci..... tako smo uz muziku i dobru zabavu
doćekali Novu 2008. godinu......ostali smo vani još sa ostatkom
društva do 3:30,pa smo se polako razilišli i otišli doma.......

i to bi blo to za sad....pozdravljam sas swe i komajte mi!!

ponedjeljak, 24.12.2007.

....pa stigao je i Božić...

.....pa da vam u poćetku zahvalim na puno komentara.........stvarno thanx

...prije tri dana završila je škola imi smo konaćno pušteni na slobodu.....
....već sam pomalo i umirala od dosadnog traženj prigodnog poklona za svoje naj draže....ali mislim da se moj trud isplatio i sigurna sam da će svi biti zadovoljni sa poklonima za koje sam se potrudila da ih nađem.....joj jedva ćekam da sutra da vidim ispod bora one velike i male poklone za koje smo se svi pomućili da nađemo baš onaj pravi....i sigurna am da ću dobit nešto ljepo i nešto što sam dugo ćekala da to dobim........


ova mi je slikica baš u Božićnom duhu

i ljudi sretan vamBožić želim...

utorak, 18.12.2007.

.,.,.,.,ewo pa da vam se malo javim.,.,.,

.....kao što i naslov kaže...došla sam vam se malo javiti....
........evo još par dana i mi smo opet na slobodi....
......kroz ove tjedne koji su polako prolazili dogodilo se puno stvari....
....nakon dugog ćekanja napokon nam se otvorilo klizalište....
.....u dva tjedna skoro pa svaki dan u razred nam je dolazila
razrednica sa nekakvim anonimnim anketama.....
......polako mi je to sve išlo na živce non stop nas ispotuju o nekakvim ovisnostima kao da smo mi neki narkići,misovni pušači ili pijandure....
.......mislim pa to bi svima išlo na živce.....
........ma dobro nisu to baš teme o kojima bi ja baš voljela pisati.....



......prošli mi je petak bio super nisam mogla vjerovati da sam iz kemije dobila 5........tako sam bila jako sretna....ali stvarno sam skakala od sreće....i onda mi j moja super frendica koja mi je davala instrukcije rekla da će mi za drugo polu godište svaku nedelju pokazivati kemiju....Iva stvarno hVaLa......the best si!!!



......da i thanks svima na komentarima.......super ste!!!

utorak, 04.12.2007.

evo mene nazad

......ej ljudi evo mene opet u novom svjetlu......
......prošli blog sam morala zatvorit zbog ocjena.....
........ali nema veze ,što je tuje.........
.....ja sam se vratila i sada mi opet možete pisat.......
......razveseljavat ću vas sa novim....
.......stvarima iz mog zanmljivog života......



ajde,pozzić i pišite mi svaki komentar će biti vraćen

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.